Kako do kvalitetne silaže?

Savremena proizvodnja u govedarstvu ne može se zamisliti bez korišćenja silaže. Cilj konzervisanja zelenih biljaka siliranjem je da se maksimalno očuva njihova hranljiva vrednost u što dužem periodu i da se za životinje dobije ukusna i zdrava hrana, kao i obezbedi stabilna proizvodnja mleka i mesa. Postoje dva načina konzervisanja kabaste stočne hrane. Prvi je da se odstrani voda (seno) a drugi je da se odstrani vazduh (silaža). Voda je najveći neprijatelj u pripremi sena, a vazduh u pripremi silaže.

U toku sušenja sena nastaju čak i u idealnim uslovima veliki gubici svih hranljivih materija. Mehanizmi gubitka lista i stabla iznose između 25-40% .Gubici proteina i do 45%, beta kartotin od 50-90%. Pravljenje silaže ima istoriju dugu 4.000 godina, a najveći izum u celom periodu je plastična folija i inokulanti. Proces pripreme silaže i senaže je zapravo najveća industrijska fermentacija. To je ista fermentacija kao u siru ili jogurtu (mlečno kisela fermentacija).

Ako ne koristimo inokulante, fermentacija može otići više prema sirćetnoj i alkoholnoj fermentaciji. Najpoželjnija je mlečna fermentacija jer je proizvod mlečna kiselina koja ima veliki potencijal, brzog snižavanja pH a ujedno daje odličan ukus hrane koji životinje rado konzumiraju.

Silko poboljšava svarljivosti NDF-a i ADF-a tj.vlakana i očuvanje proteina u prirodnom obliku. Silko sadrži homofermentativne bakterije koje više od 90% šećera koriste za sintezu mlečne kiseline, koja ima jaka baktericidna ali fungicidna svojstva, značajna za kontrolu aktivnosti gljivica (plesni i kvasaca) u eventualnoj naknadnoj fermentaciji. Na taj način Silko povećava aerobnu stabilnost silaže nakon otvaranja silotrenčova. Mlečna kiselina proizvedena od strane mlečno kiselinskih bakterija iz Silka inhibira rast drugih mikroorganizama koji su netolerantni na kisele uslove (kvasaca, plesni, enterobakterija i klostridija - uzročnika kvarenja silaže).  Kako se snižava pH vrednost, smanjuju se gubici silaže zbog konverzije rastvorljivih biljnih ugljenih hidrata u mlečnoj kiselini sa 96.9%. Silko sadrži kombinaciju različitih sojeva bakterija koje mogu da fermentišu različite vrste šećera u materijalu koji se silira, usled čega je maksimalna iskorišćenost šećera i produkcija mlečne kiseline.

Spremanje kvalitetne silaže upotrebom inokulanata smanjuje se upotreba koncentrata jer je poboljšan unos suve materije i konverzija.Smanjen unos koncentrata povoljno deluje na zdravlje životinja ali i štedi novac farmeru. Nakon otvaranja silaže ili senaže i izlaganje vazduhu gubici su oko 3-5% nakon 24h.Ovi gubici mogu iznositi i do 50% ako se tome izuzme što je kod nas čest slučaj. Uzrok toga su plesni i gljivice i njihov rast u silaži koja je izložena vazduhu.

To pravi velike ekonomske štete farmeru. Pored toga takva silaža loše utiče na konzumaciju i zdravlje životinja. Problem aerobne stabilnosti postaju sve izraženiji što je proizvodnja po grlu viša. Veća proizvodnja zahteva silažu većeg kvaliteta sa više energije. Materijal sa više energije ima i veće gubitke. Silaža sa puno sirćetne i buterne kisleine je dosta aerostabilna  ali nam ona nije potrebna jer je loša za životinje. Dobra inokulirana silaža/senaža se kasnije zagreva na vazduhu nego ona koja nije inokulirana. U zaključku možemo reći da se fermentacija u silaži može kontrolisati inokulantima.